Opinione dettagliata di Carine
Carine(41)
Beograd, Serbia98%
Verovali ili ne, pariski metro je nešto zaista posebno!
Beograđani barem znaju koliko mastila može da teče povodom nečega tako uobičajenog kao što je prevozno sredstvo... pogotovo kada se radi o metrou. Laki metro, teški metro (a laki metro nije ništa drugo nego pravi moderan tramvaj, ali dobro, ajde, neću da žvaćem ovde...)... o svemu se tome priča, dati su čak i neki datumi, ali od radova ništa... samo projekti. Eh... da smo nešto u zlatno doba metroa!
Pariski metroi nisu prvi videli svetlost dana... ne. Prvi metro, iliti "the tube" je napravljen u Engleskoj, tačnije u Londonu, ali, ako je primat tako uzeo glavni grad Kraljevine, pariski metro je ipak ostao onaj koji je najviše napredovao... i doneo najviše izuma! Eh da...sagrađen 1900-te godine bio je od drveta, kao i svi tadašnji vozovi! Trebala je da se desi katastrofa (u ono vreme je pušenje u vagonima bilo dozvoljeno), te da jedna kompozicija izgori, da bi kompanija koja je upravljala ovim čudesnim prevozom odlučila na dramatičan korak i metroe sagradila od metala! A napredak se nije tu završio... pomenimo samo prvu trasu, te stanice ispod nivoa vode... koje i dan danas postoje u originalnom izdanju... da ne zaboravimo Art-deco stanice koje čine posebnu slavu metroa, a o novim vozovima da ne pričamo. Da, pogodili ste, ja sam veliki zaljubljenik u pariski metro... i evo zašto.
metropolitana6
Valutazioni
-
Da vedere/da fare
-
Mnogi ljudi misle da je metro samo obično prevozno sredstvo. I kad vidite gomilu parižana koji ujutro i predveče krenu da se tiskaju po stanicama... zaista je teško i pomisliti da metro ima neku drugu svrhu! No u stvari, svako ko je odrastao uz miris metroa i njegovo kretanje kao ja... zna da je metro nešto zaista mnogo više, u skladu sa svojom kartom linija, prava mreža arterija grada, bez koga bi Pariz jednostavno kolabirao. Sem toga, metro je sjajan za zabavu... za male dečake i devojčice, koje će tata i mama odvesti na mesta gde metro uranja u zemlju... ukoliko imate sreće kao ja i moj sin, vozač metroa će čak kratko da zatrubi i da vam mahne, a vaše dete će biti skroz naskroz očarano :)! Eh, koliko vremena smo sin i ja mogli da provedemo na mostiću stanice Corvisart... upravo kao što sam to radila sa svojom braćom kad smo bili mali!
Metro je i posebno arhitektonsko čudo. O da. I manje više što to kažu stručnjaci... zaista je dirljivo prošetati se nekim stanicama, posebno stanicama Cité i Saint Michel, koje i dalje izgledaju kao da su postavljene u ogromnom metalnom buretu. Šta je u tome dirljivo, pitaćete? Dirljivo je to što su te stanice građene jako davno... kada nije bilo električnih kranova, dizalica, bušilica i ostalih čudesa, nego se sve radilo sa lopatama i kanticama... često stanem na peron i gledam nagore, u te visoke svodove i zamišljam radnike na konopcima kako oblikuju svodove, pa ih zakivaju ručno... i sve je to tako napravljeno da ne propusti ni kap vode! Magično. Šta reći za art-deco ulaze i kantelabre koji čine slavu Metroa? Ponosna sam što mogu da tvrdim da takvi ne postoje nigde u svetu!
Ali metro nije samo prevozno sredstvo. To je i mesto gde se takođe može otkrivati Pariz. Naravno, nisu sve linije "dobre" za takvu misiju, ali je interesantno da svaka linija ima barem jednu "specijalnu" stanicu. Tako linija 10 na svojoj trasi prolazi kroz predivnu i staru Stanicu Austerlitz čiji su peroni još uvek pod predivnom staklenom i gvozdenom strukturom s početka XX veka, čije svodove i dan danas naseljavaju golubovi, iako se ispod, duboko ispod zemlje tu kreću TGV vozovi. Stanica Evropa, na istoj liniji omogućuje da se, na pojedinačnim ekranima, ljudi upoznaju sa zemljama (prvim) članicama Evrope.
Linija 11 je među najkraćima, njenu krajnju stanicu je opevao i čuveni Serge Gainsburg, ali se na njenoj trasi nalazi i jedna predivna ilustracija Nautilusa - naime, stanica Arts et Métiers (tu treba sići da bi se došlo do istoimenog muzeja, koji je, zapravo muzej najvećih tehnoloških dostignuća): njeni svodovi su prevučeni metalom bakarne boje, sa oknima koje prikazuju razne mašine. Koliko puta se desilo da sin i ja namerno siđemo na tu stanicu, samo da bi razgledali te prozorčiće! A i atmosfera te stanice je nekako satenska, nežna...
Linija 5 čuva jedan od najdirljivijih svedoka pariske istorije: temelje i jedan svod Bastilje. Kad sam prvi put videla taj kamen,naravno nisam baš shvatala njegovu vrednost. Danas, kad mi se desi da krenem od Place d'Italie prema Republici... uvek priđem i iznova se divim masivnim temeljima. A gore, na istoj stanici, ali na stajalištu metroa 1... jedan fantastičan mozaik prikazuje prizore iz Francuske revolucije (koja baš i nije bila buržoaska, nego revolt naroda), dok se s druge strane otvara pogled na kanal Svetog Martina i njegove brodice. Čovek bi pomislio da nije u Parizu... nego negde na moru...!
Pariski metro je isto tako učinio sve da specijalno obeleži neka sjajna mesta za posećivanje, tako da ne treba ni pod kojim izgovorom izbeći posetu stanici Louvre-Palais Royal, gde se nalaze fantastične replike nekih od najlepših umetničkih predmeta koje je moguće videti u Luvru.... eh!
I takvih stanica ima još puno. Onima koji znaju francuski, toplo preporučujem da, ukoliko im se ukaže prilika i neki od brojnih klošara to ponudi, kupe časopis l'Itinérant ... uz nadu da će to baš biti onaj o metro stanicama, koji sam kupila za 10 eura. Za one druge, najbolje je da odu u zgradu RATP-a (pariski GSP) i da potraže materijale o stanicama... jer su mnoge divne priče ispričane o njima, a broj stanica na kojima može da se vidi nešto zanimljivo, neki suvenir prošlih doba ili jednostavno, umetničko-vizuelni prikaz sadašnjice... je prilično veliki.
Ali za one koji nemaju vremena, evo moje omiljene linije... to je linija 6, Nation-Etoile Charles de Gaulle. Naravno... neki će mi prebaciti da je to i linija koja vodi u kuću mog detinjstva i naravno, činjenica je da sam izuzetno vezala za stanice Place d'Italie, Corvisart i Glacière koje jesu obeležile dobar deo mog života, i koje, sve bivajući relativno blizu užarenog centra Pariza, prolaze ulicom koja odiše neverovatnim mirom, neočekivanim za takvu metropolu. Ne. Ono što je posebno vezano za ovu liniju je to što je gotovo celim svojim tokom "vazdušna" to jest, kreće se po specijalnim čeličnim konstrukcijama, ili "vijaduktima" takođe izgrađenim početkom XX veka. Njihova konstrukcija me uvek ispočetka oduševljava, jer je, iskreno govoreći potpuno neverovatno videti nešto tako čvrsto i veličanstveno... a kad kažem čvrsto... treba izdržati onolike vibracije od hiljada i hiljada prolazaka vozova u punoj brzini!!! A samim tim što prolazi iznad zemlje, to znači da možemo svašta da vidimo :). A s obzirom da šestica prolazi kroz srce Pariza, veliki je broj atrakcija koje mogu da se vide, bez da se zaista ode do njih: Panteon, Notre Dame (u daljini), Pariski mostovi, Ajfelova Kula... Na stanici Alma, ako siđete, moći ćete da ostavite cvet na ulazu u tunel Alma u znak sećanja na Princezu Dijanu, pre nego što se prošetate kejovima i tako priđete Ajfelovoj kuli sve diveći se brodovima koji su danas privatne kuće parižana... Druga zanimljiva linija koju volim je linija 2, ne zato što vozi prema Moulin Rouge-u (stanica Blanche), Monmartreu (ukoliko hoćete da "probate" čuveno ogromno stepenište treba izaći na stanici Pigalle) i crkvi Sveti Sava (stanica Simplon). Ne. Ono što je najslađe, to je sesti sa desne strane voza i gledati kroz prozor, jednom kada prođe stanica Jaurès... tada se pred zadivljenim očima pojavljuje opet deo kanala Svetog Martina, par kula koje su jedino preostalo od nekadašnjeg utvrđenja i.... najlepši pogled na brdo Montmartre i crkvu Svetog Srca na njemu! O da, nema lepšeg pogleda na tu crkvu, kada se čini da je ona zapravo neki orijentalni kovčežić za kojim samo valja posegnuti i u njemu otkriti neka sasvim nova blaga...
I eto... ja o metrou mogu pisati do prekosutra. Nadam se da ćete, kad jednom odete do Pariza i pogledate sve one uobičajene stvari vezane za jednu turu, dati sebi malo vremena i sesti u metro. Dovoljno je zatražiti malu mapu metroa... i ne možete da se izgubite!!! (doduše kad smo već kod gubljenja... da znate: ako se ikad izgubite u Parizu, potražite prvu stanicu metroa (ona je uvek jako blizu ;)...), i na njenom ulazu ćete naći mapu. Još bolje, dovoljno je znati na kojoj stanici je vaš hotel, i metro, uz svoju mrežu linija će vas tamo odvesti! Samo pratite linije na mapi - tamo gde vidite dva broja, tu se dve linije seku, i tu je moguće presesti. Vodite računa o pravcima: nije svejedno da li ćete krenuti prema Nation ili prema Charles de Gaulle! Zato pažljivo gledajte natpise: na hodniku prema svakom metrou stoji spisak preostalih stanica ;D...
Na kraju i informacija da je cena jedne karte 1€, ali da se njome možete voziti dok god ne izađete iz zgrade metroa (i izmenjati sve metroe koje želite!) - zato ne bacajte kartu dok ne izađete na ulicu. Postoje i dnevne karte, karte za turiste koje omogućuju popust u poseti muzeja, a da ne govorimo o nedeljnim i mesečnim kartama koje su dozvoljene svima. Samo treba zatražiti formular (besplatan), na njega zalepiti svoju sliku i popuniti ga. Te, narandžaste karte još uvek postoje, bez obzira što čip kartice sve više uzimaju primat...
Ne oklevajte, prošetajte se malo peronima pariskog metroa. Udahnite taj čudan miris vrelih šina i uglja koji još uvek caruje ovim podzemnim svetom. Jeste brzo, jeste da drma... ali je to jedan sasvim drugačiji doživljaj ovog viševekovnog grada!
